Невјера љубе Грујичине 0001    Пошетале три турске делије 0002    Испод двора Новаков Грујице, 0003    Но их гледа Јела Грујичина, 0004    Па Турцима ријеч бесједила: 0005    „Хајте овамо, три турске делије, 0006    Да пијете вина црвенога!” 0007    Но ју једно Туре говорило: 0008    „Прој се, Јело, Грујичина љубо, 0009    Не смијемо минут’ овудије 0010    Од Грујице, господара твора, 0011    А некмоли вино да пијемо!” 0012    Тад је млада Турке слободила: 0013    „Не бојте се, три турске делије, 0014    Мене дома господара нема, 0015    Ного ево дана пет неђеља 0016    Отиша је далеко у хајдуке”. 0017    Таде Турци хојдоше на кулу, 0018    А на авлију стражу поставише. 0019    Е их бјеше димно дочекала: 0020    Вино пију, а лице ју љубе. 0021    Мало било, ништа не стануло, 0022    Али с вратах стража говорила: 0023    „Бјежи, Јело, зло јутро ти било, 0024    Ево Грујо из хајдуках дође!” 0025    Но се таде Турци препадоше, 0026    Затвори их Јела у одају, 0027    Па изљезе, те срете господара, 0028    Прифати му свијетло оружје, 0029    Па му даје вино и ракију. 0030    Грујица је трудан и уморан, 0031    Од труда га санак уфатио; 0032    Јела је Турке изводила 0033    И спутила свога господара. 0034    Кад се Грујо од сна разабрао, 0035    Ћаше се дић’, ного не могаше. 0036    А Турци му благо покупише, 0037    Па кренуше Јелу и Грујицу; 0038    Но остаде Ђоко, чедо лудо, 0039    А Грујица богом куми Турке: 0040    „Поврни се један на дворове, 0041    Донес’те ми Ђока, чедо лудо, 0042    Бачите га мене на плећима 0043    Да не пишти на дворове само!” 0044    Но су Турци на Бога гледали, 0045    Донесоше Ђока Грујичина 0046    И бачише га њему на плећима. 0047    Отидоше зеленом планином, 0048    Па су у хлад Турци починули, 0049    Вино пију, а Јелу љубјаху. 0050    Па је Турке санак преварио, 0051    Преко Јеле пребачили руке. 0052    Но Грујица чедо прекорио: 0053    „О ти, Ђоко, од курве копиле, 0054    Да приличеш Новаков Грујици, 0055    Би се увио у криоце мајци, 0056    Уграбио ножић од појаса, 0057    Ти би мене коноп прекинуо, 0058    Ја бих, Ђоко, Турке погубио!” 0059    Но дијете изједе срамота, 0060    Украде ју ножић од појаса. 0061    Грујица му руке наредио, 0062    Стаде д’јете кидат’ по конопцу, 0063    Но ђетиња нелагодна рука─ 0064    Од лудости коноп не згађе, 0065    Но Грујицу по бијелој руци. 0066    Кад дијете крвцу угледало, 0067    Ста га цика ка змију љуту: 0068    „Куку мене, заклах те, Грујица!” 0069    Грујица му ријеч говорио: 0070    „Ава’, Ђоко синко, не живио! 0071    Ако нећеш ти, а ’но те Турци, 0072    Удри боље, опале ти обје!” 0073    Дијете му коноп прекинуло─ 0074    Таде виђи бруку од Тураках: 0075    Кад се Грујо руку дофатио, 0076    Једноме је сабљу дофатио, 0077    Посијече три турске делије, 0078    И Јели је руке окинуо, 0079    Окиде ју ноге по кољенах, 0080    Отиде здраво на дворове. 0081    То је било кад се чинило.